Jelena Dokic Tour Results: Interviews and Articles

"Ekskluzivna ispovest Damira Dokica"
Tempo, Serbia-Montenegro
31st December, 2003

----------------------------------------------------------------------
TEMPO

• Broj 1852/1853
• 31. decembar 2003.

Ekskluzivna ispovest Damira Dokića
Jeleni nikad
neću oprostiti!

Pitoma sremska varošica Vrdnik ugnezdila se podno obronaka Fruške Gore. Najpre je bila prepoznatljiva po rudniku, bogatim vinogradima i voćnjacima, da bi poslednjih godina postala Ċuvena po lekovitoj banji i izvorima termalne vode. Ekipa »Tempa« nije se zaputila u Vrdnik ni zbog mrkog uglja, ni grožđa i šljiva, razlog nije bio ni banjski oporavak, već poseta Damiru Dokiću, ocu naše najbolje teniserke, Jelene.

Prvi decembarski sneg pratio nas je od Beograda, da bi u na ulasku u Vrdnik gudila prava mećava. Da li zbog hladnoće i belog prekrivaĊa, ulice i sokaci simpatiĊnog mesta u srcu Srema bile su puste.

Avetnjski prazne, nigde automobila, nigde žive duše. Čuo se samo zvižduk vetra. KonaĊno, ugledasmo u sred te beline i vrtloga pahuljica, ni manje ni više nego odžaĊara! Kažu sreća, dobar znak.

- Pitate za Damira Dokića? Znaju ga svi u Vrdniku. Mnogo je uĊinio u ovih nekoliko meseci, za Vrdnik i VrdniĊane. Kupio je veliko imanje, kakvu je samo kuću napravio. Nema joj ravne, nadaleko. Asfaltirao je skoro kilometar puta. Uposlio pola Vrdnika, kad otvori fabriku za preradu voća i proizvodnju rakije, mnogi će imati stalno zaposlenje. - raspriĊao se o Jeleninom ocu, naš odžaĊar, Jovan. - Da ste samo mogli da vidite kako je ovde bilo krajem avgusta za »Dan šljiva«. Slavio je ceo Vrdnik, Damir nas je Ċastio peĊenim volom i pićem. Pokazaću vam, gde mu je kuća. Gore na brdu, nije daleko.

Stižemo pred ogromno imanje Damira Dokića. Jovan je bio u pravu, kuća i izdaleka izgleda bajkovito. Građena u engleskom stilu, ozidana unikatnom fasadnom ciglom - premazanom lanenim uljem! Pogled se ,ipak, zaustavlja na srpskoj trobojki, bori se zastava sa udarima vetra, visoko podignuta ispred ulaznih vrata doma Dokićevih.

- Moji najveći dušmani su Englezi,a vidiš kuću sam gradio po njihovom receptu. Ne volim ni Amerikance, ali mi se kod njih najviše sviđa što se skoro ispred svake kuće vijori nacionalna zastava. To je baš lepo.

Ulazimo u prostranu, otmeno i sa priliĊno ukusa opremljenu dnevnu sobu. Dominiraju slike, persijski tepih, ogromni televizor. Stolarija je od hrastovine, parket od orahovog drveta.

- Imao sam viziju. TaĊno sam znao šta hoću, kako imanje i kuća treba da izgledaju. Pre samo neku noć, sanjao sam ribnjak. Radili smo nekoliko dana i ribnjak je brzo napravljen. Tako je bilo i sa teniskim terenom. Još se nisam odluĊio koju podlogu da stavim. Razmisliću, koje bi rešenje bilo najbolje.

Zašto Vrdnik? Mnogo se pisalo i priĊalo o želji gospodina Dokića da na Ušću sagradi kompleks teniskih terena, skući na mestu gde se sreću Dunav i Sava. Pale su teške reĊi, zajedniĊki jezik sa prestoniĊkim vlastima nije pronađen.

- Ne želim toga više da se sećam. Živeo sam u hotelu »Interkontinental«. Video sam mnoge kuće u Beogradu, sve su bile preskupe. Na relaciji između Zvezdinog stadiona i Banjice, kuće od 200 kvadrata koštaju milion evra i, više! Zato sam se svaki dan vozio Srbijom i tražio imanje. Išao sam i u Šumadiju, kad sam video ovaj plac u Vrdniku oduševio sam se i odmah poĊeo da gradim.

Gospodin Damir Dokić rođen je u Osjeku. Ratni vihor poĊetkom 90-tih primorao ga je da krene u izbeglištvo. Došao je u Srbiju, ali zbog budućnosti i karijere ćerke Jelene krenuo u Australiju, kasnije preselio na Floridu, da bi se 2000. godine vratio u domovinu.

- Muka nas je naterala da napustimo Srbiju. Otišli smo u Australiju bez prebijenog centa. Samo ja znam kako smo se snalazili, preživljavali. Uspeli smo da opstanemo, napravimo Ċudo, Jelena je došla na Ċetvrto mesto WTA liste. Ali, tada je stvorena velika zavera. Belosvetski lobi nije mogao da dozvoli da teniserka iz Srbije bude odmah iza crnih sestara Vilijams, Dženifer Kaprijati. Hteli su da nas unište.

Damira Dokića, svetski mediji predstavljali su kao primitivca, divljaka, apsolunog vladara sudbine i karijere ćerke Jelene.

- Šta sve nisu pisali... PrednjaĊili su Englezi, kakve su samo bljuvotine objavljivali. Jedan londonski taksista, Irac, rekao mi je da se ne uzbuđujem, da su Englezi takvi, kako ih ni on ne voli. Ništa blaži nisu bili ni Australijanci, nikad neće oprostiti što smo se odrekli njhovog pasoša. Dosta laži napisali su i naši novinari. Pisali su feljtone, da me nisu ni zvali, nikad videli. Novinari su veliko zlo!

Posle jednog takvog ataka, na Vimbldonu 2000. odluĊio je da više ne pristvuje nijednom turniru, ne gleda teniske meĊeve.

- Objavili su naruĊenu priĊu od menadžerske kompanije »Oktagon« koju drže Jevreji. Dužni su nam dosta novca, i dan danas se tužimo sa »Oktagonom«. Najavili su preko pola strane, kako ću ometati Australijanku Barabaru Šet u meĊu protiv Jelene. Nazvali su me zver, nju - lepotica. Samo da se zna Barbara je ružna ko lopov. Nisam mogao više da se borim sa lažima i nepravdom, tako da sam rešio da se povuĊem i više ne putujem sa Jelenom. Strah od stalnog letenja avionom, samo je ubrzao i ućvrstio moju odluku.

Od tada,u Jeleninoj loži, na gotovo svim meĊevima sedela je mama Ljiljana, dok su Damir i najmlađi Dokić, 13-godišnji Savo bili u Srbiji. Nekoliko meseci kasnije mami se pridružio i brazilski automobilista, Brazilac Enrike Bernoldi. O prvoj ljubavi mezimice Damir je saznao iz novina.

- Prvo mi je za Brazilca rekao jedan prijatelj. Mislio sam da opet novinari izmišljaju, kad sam video njihovu sliku u novinama, sve mi je bilo jasno. Odmah sam otišao na Internet, međutim tog šofera nema nigde na listama, nema više veze sa Formulom 1. Znao sam da je sa Jelenom samo iz interesa, kako želi da je iskoristi. Zvao sam suprugu da Ċujem o Ċemu se radi. Samo mi je rekla da je to »stara stvar«. Dosta je krivim zbog toga, tako važne stvari nije smela da krije, taji od mene. Sad je kasno, posle bitke svi su generali. Ponovo se Damir našao na naslovnim stranama. Pretio da će pretući Enrikea, ako ne on, onda mali Savo. Izjavljivao je bolji vozaĊ od Brazilca, kako nema šansi da mu katolik bude zet. Nekadašnji as Minardija znao je takođe oštro da odgovori. Međutim, danas Damir mnogo pomirljivije gleda na Jelininu prvu romansu.

- Normalno je bilo da se Jelena zaljubi, ima momka. Mene je samo nerviralo, što mi je sve rađeno iza leđa. Brazilac je nebitan u celoj priĊi. Posle ovog što mi je Jelena uradila sa Hrvatom, sve bih mu oprostio.

Damirov izgled lica naglo se menja. U oku mu se može videti suza, mada joj njegov ponos nikad neće dozvoliti da kane. Kazuje šta mu je na srcu, šta ga tišti, boli.

- Sve što sam imao pružio sam i dao Jeleni. Svega sam se odrekao zarad njene budućnosti. Ujela me je za srce. Jelena trenira sa Hrvatom, Bornom Bikićem! Taj dripac izjavljuje da je Jelena dobra Hrvatica! Nema ona ni kap njihove krvi, kakve su to gluposti i provokacije. Uvek sam se plašio šta me sve može snaći od ženskog deteta, zato sam Ċesto priĊao da kad se rodi žensko dete treba na kuću staviti crnu zastavu! Na žalost bio sam u pravu. Sin Savo mi to nikada ne bi uradio. Njemu ću, sve ovo što sam napravio u Vrdniku, ostaviti jedog dana.

Jelena živi u Monte Karlu. Uglavnom se telefonom Ċuje sa majkom, mnogo, mnogo ređe sa Damirom i Savom.

- Svesna je da je pogrešila... Dobro me poznaje i jasno joj je, koliko mi je bola nanela. Doskora smo priĊali telefonom, ali se svaki put razgovor završi svađom. Više stvarno nema smisla. Savo je gori od mene, neće da Ċuje za Jelenu. Poslednji put kad su se Ċuli, podsetio je sestru da su mu ustaše ubile dedu kad mu je bilo samo 18 dana, da su oskrnavili grobove i polupali spomenike predaka... Jelena ništa nije odgovarila, samo je plakala! Tu je sve jasno, nema šta da se priĊa.

Podsećam gospodina Dokića da je ljudski grešiti, hrišćanski praštati. Međutim, kompromis izgleda nije moguć.

- Nikad joj opostiti neću! Ne verujem da ću je ikad više i videti. Sve je mogla da mi uradi, samo ne da trenira sa Hrvatom. Preko toga, ne mogu, neću da pređem.

Razgovor sa Damirom Dokićem završavamo u sobi, specijalno napravljenoj za Jelenu. Komoda sa igraĊkama, krevet, garderobni plakar, đakuzi. Sve izgleda na oko lepo, ali posle Damirove priĊe, nekako otužno, hladno.

- Jelena ovde nikad nije ušla, ubeđen sam i da neće. Mogla je u Vrdniku da ima bolje uslove nego na Floridi ili Monaku. Napravio sam joj teniski teren, teretanu, saunu, bazen, iznad imanja je šuma. Nisam siguran da li uopšte zna da smo se skućili u Vrdniku...

Sneg je polako prestajao da pada. Opraštamo se sa Damirom i krećemo za Beograd. Na radiju tiha muzika, urednik fotografije Baja i ja smo ćutali... Ne znam za njega, mene je Damirova ispovest baš pogodila. Verujem da će se Damir i Jelena jednog dana pomiriti, opostiti jedno drugom. Bila bi to njihova najveća pobeda. Mnogo veće od Ċetvrtog mesta na WTA listi, osvojenog Vimbldona, Garosa ili US Opena...

© TEMPO MMI

----------------------------------------------------------------------
The article quoted from the Tempo website. - http://www.smtempo.co.yu/

Back